У фотопројекту «5 омиљених слика» познати фотографи причају о својим сликама.
Кажу да Соловецка острва (Соловки) сама бирају кога ће код себе позвати, ко ће им бити потребан. Мене као издавача из Карелије, фотографа са великим стажем, су позвали тамо пре 20 година, 2004. године. Тада је наша стваралачка група дошла са благословом Пресветог Патријарха Алексија II да радимо на фотоалбуму о три дивна острва Руског Севера: Соловецким, Валааму и Кижима. О храмовима, вековима, природи, црквеном и световном животу.
Чак тадашњи Соловки, са траговима осамдесетгодишњег расула, запањили су нас и очарали.
А после је почела моја преинтересантна сарадња са манастиром. И једном сам добио предлог да «осоловим» – да се у добром смислу «занесем» Соловкима.
Јесени 2012. године благословили су ме да руководим Издавачки одсек манастира. Сада издајем десетине различитих соловецких публикација: православне, посебне, спознајне, поучне, сувенирне, историјске, дечје, мемоарске.
Чим те одреде за настављача многовековних соловецких летописних и књижних традиција – треба да ваљаш! Ради са ауторима, сликај, стварај, објављуј. Како се каже, неће те послати даље од Соловецких острва!
Време молитве. Монах Никифор (Овчиников). 6. јул 2019. године
Ова слика је могла бити направљена било које године, чак и пре двеста године, да су то омогућавале технологије. И за време Ивана Грозног, и за време Петра Првог, и у садашње време монаси се стално моле.
Чувени зидови тврђаве и величанствени храмови Соловецких острва су стари преко четири века. Соловецки манастир има скоро 600 година. Какви год догађаји да потресају Соловке, земљу, цео свет около, какве год да су велике инвазије туђинаца, богобораца, дигиталних технологија или спољашњих притисака – иза зидова манастира и даље певају галебови и бруји море, а у самом манастиру се врши духовна делатност.
Видјело мање да управља ноћу (Пос 1:16). 17. август 2016. године
Манастир као да се налази између воде и неба, на узаном делу копна између рта Благополучија и Светог језера. Својим изгледом он личи на велики брод усред студеног Белог мора, а небеске висине се одражавају на морској површини.
Посматрање кретања светила око тврђаве 16. века је нарочита радост нашег боравка на Соловкима. Ево и месец, чини се, осећа задовољство, допуњујући собом хармонију пејзажа са суровим ратним кулама.
Надзорник Бољшог Зајацког острва. 30. август 2021. године
Ову дрвену цркву су направили од капеле и посветили је апостолу Андреју Првозваном по наређењу и у присуству Петра I. Одавде, посветивши Андрејевску заставу, цар са свитом и војском је кренуо, по направљеном кроз шуму «владаревом путу», да одузме од Швеђана ушће реке Неве, да добије излаз на Балтик.
А две куће од камена и луку од облутака за морске бродове је направио средином 16. века игуман Филип (Количев), будући митрополит све Русије.
Вјачеслав Стољаров, познати руски историчар, публициста и песник, неколико месеци годишње живи као искушеник у «Дому за оне који пролазе».
Такав је богати амбијент на малом острву близу манастира.
Сурова напомена. 27. август 2022. године
Да, и данас са различитих места може се видети манастир кроз бодљикаву жицу. Ознаке логора, било који трагови периода СЛОН су били пажљиво склоњени током претходних деценија. Само негде се може видети шпијунка надзорника на вратима храма или урезани ножем на дрвеном раму натпис.
Али је остало много бодљикаве жице од доба логора. Та жица је дупла, спирална, лако се препознаје. Њоме се сада допуњују ограде, од ње се прави сушница за сушење набране ламинарије (алги). «Зашто да пропада добро?»
Тако да мало по мало, па некако и видиш сунчани и прелепи свет кроз бодљикаву жицу, подсвесно осећаш хладан дах «соловецке владе» 1920–30-их…
Чаробна шума. 21. јун 2015. године
Соловки у току свих векова привлаче људе са необичним судбинама. Неки долазе добровољно, по нечујном зову. Друге доводе неодољиве околности.
Неко је оставио високи положај у друштву и богатство. Неко је био озбиљан научник. Неко је снимао велике филмове… Довољно испуњени у животу људи који су се «занели» Соловецким острвима и сада служе и труде се овде.
И вековно дрвеће поред соловецких путева често личе на људе: дивни, лепи, понекад неразумљиви, са свом судбином и карактером. Можда овде је сакривен одговор на загонетку: зашто желиш да се вратиш на Соловецка острва?
Аутор чланка: Скрипкин Михаил