Супружничка превара је гром из ведра неба, догађај који истог тренутка руши човеку цео свет, преокреће све његове представе о животу, људима и љубави. Није јасно после тога како живети даље и да ли треба уопште живети, толико је дубока рана на души. Али она се може излечити. Разговарали смо о томе како пребродити превару са психологом Александром Ткаченком и старешином храма светих Козме и Дамјана на Маросејки протојерејем Феодором Бородином.
― Код преваре је веома тежак тај први тренутак када човек тек сазнаје о њој. Прва реакција је веома јака, она обузима. Ако је супруг (или супруга) тек сазнао о превари и дошао је код вас, шта ћете прво да кажете њему или њој?
Феодор Бородин
Протојереј Феодор Бородин: Рећи ћу да не може да не буде болно. Десила се страшна издаја љубави, и што јаче човек воли, то му теже да то преброди. Шта се ту може рећи у таквој невољи? Само да се помолиш, да човек издржи ту невероватну бол.
― Александре, шта бисте ви препоручили да се уради у том периоду?
Александар Ткаченко: У том периоду је веома важно ништа не радити. То јест, да не доносиш одлучујуће одлуке и да не чиниш импулсивне поступке. Реакција на вест о превари код различитих људи може бити сасвим различита – од бурног гнева до неутешне туге и ступора. Али у сваком случају ће то бити афектно стање кад човек не контролише себе потпуно, кад осећаји преовладају над разумом, кад те твоје тело не слуша и као да живи неки свој живот. Управо у таквим тренуцима људи раде оно због чега ће после озбиљно жалити. Зато је најправилније да на неко време одеш и да не будеш у директном контакту са супругом који те је преварио. Бар на два-три дана. И све одлуке, све поступке одложити за касније, кад се страсти мало смире, бол престане бити оштра, а гнев престане да заслепљује.
А шта конкретно рећи таквом човеку на пријему, то већ зависи од конкретних околности и његовог стања. Са човеком у ступору или са неутешном тугом и са човеком који је спреман да пукне од гнева треба говорити различито. Али у сваком случају, то ће бити речи подршке и схватања његових осећања какви год да су.
― Кад човек тек сазнаје о превари, често се појављују сложени осећаји који обузимају: гнев, љутња, срамота, понекад кривица. Како их савладати? Шта урадити да те ови осећаји не обузму?
Александар Ткаченко: Да је толико једноставно савладати осећаје који те обузимају, психолози вероватно уопште не би били потребни. Али, нажалост, то није увек могуће. Јер супружничка превара може да пробуди у човеку бол од других траума због догађаја, сличних овоме, који су се десили у детињству или раној младости. На пример, од трауме због напуштености, када су родитељи остављали дете да га дуго чувају други рођаци. Или због тога што је дете некад доживело развод родитеља. Могу бити различите варијанте. И када се због сазнања о супружничкој превари та осећања дижу у души, човек ће тешко моћи самостално да их одвоји од актуелних емоција везаних непосредно са преваром. Зато не може бити универзалних препорука за све такве случајеве. И гнев, и љутњу, и осећај стида или кривице треба разматрати посебно, наћи шта их је у ствари изазвало, односно њихов прави извор и радити управо са тим траумама које су их изазвале. Заштитни механизми психе раде тако да се ти осећаји потискују, сузбијају или дисоцирају се (т.ј., човек их одваја од себе – «то се не дешава са мном»). А шта треба урадити да те ови осећаји престану обузимати, о томе је боље поразговарати са добрим стручњаком-психологом.
― Из вашег искуства, које грешке могу учинити људи кад сазнају о превари?
Александар Ткаченко: Било који импулсивни поступци учињени под утицајем јаких емоција ће бити грешка. Понекад људи које обузима гнев и жудња за осветом, бирају физичко насиље, све до тешких физичких повреда и убиства. Понекад се гнев преусмерава на недужне кућне љубимце човека који је преварио (например, као у познатом филму «Љубав и голубови»). А понекад и на обичне предмете који припадају неверном супружнику. Сећам се случаја кад је бесан мушкарац раскомадао ножем скупу бунду коју је поклонио својој жени. Други пример: жена је поломила стакла мужевог аутомобила кад је сазнала о његовој превари. И, наравно, различити покушаји самоубиства, од отворених до латентних, односно сакривених, на пример, кад човек почиње редовно да пије алкохол у току дужег времена. Разумем да је у таквој ситуацији човеку тешко да се суздржи. Али јаке емоције овде не доводе до добре одлуке.
― Добро је ако човек који се суочио са преваром није сам. Ако има са киме да подели, на кога да се ослони, ако има оних ко га воли и прихвата и неће сигурно ни да помисли да окриви. Верник, наравно, треба да тражи ослонац код Бога. Од чега треба да се почне? Какви су кораци да би пребродио превару као хришћанин?
Протојереј Феодор Бородин: Ако се десила превара, треба да схватите да вам је почео период веома тешких духовних искушења. То је тешко бреме и можда треба поново да осмислите свој однос са Богом. Било која искушења која долазе у ваш живот, долазе према Промислу Божјем. Господ то допушта јер су она потребна за спасење душе. Постоји реч «попуштање» у смислу дозволе – Господ у неком тренутку дозвољава злу или невољи тријумфовати, јер другачије не можеш да «васпиташ» човека.
На централном месту у нашем животу мора бити само Бог, а ако ми на то место ставимо нешто друго, Господ обара те идоле. И Он, можда, дозвољава човеку да се разочара у свему на свету да се човек ослони само на Господа Исуса Христа. Он га никад неће издати. Али зато треба са Њим изградити срдачне, дубоке односе, треба расти у молитви. Потребан је молитвени труд.
― Препоручите, како се тачно треба молити? Можда постоје неке конкретне молитве, које ће дати неку посебну снагу у оваквој ситуацији?
Протојереј Феодор Бородин: Сваки искрен и упоран молитвени труд доводи човека до тога да Господ почиње Свој дијалог са њим. Савети «шта да прочитам» су мало вештачки. Треба само да почнеш разговор са Богом. Када почињеш да се молиш, Господ ти постаје ближи, а Његов Промисао разумљивија. Пре свега, наравно, препоручујем да читате Јеванђеље, да читате и проучавате Псалтир и да чините свакодневно јутарње и вечерње молитвено правило. Можете да направите своје. Молитва помаже да дорастете до дијалога са Богом, до схватања у чему ниси био у праву и зашто је та невоља дошла у твој живот.
― Да, човек, сазнавши о превари, често тражи одговор на питања: зашто се то десило? Зашто сам то заслужио? Шта сад да радим? Како да живим даље знајући да ме могу преварити? Треба ли тражити одговоре на та питања и како то треба радити?
Александар Ткаченко: Покушај објаснити себи све оно што се дешава, то јест да обновите одједном порушени уобичајен призор света, је сасвим природна и закономерна жеља. Али, нажалост, ту се код људи често појављује такозвано магијско мишљење, одјек тих времена када мало дете објашњава све невоље и неприлике које се са њим дешавају својом властитом «лошом особином» или грешкама. И човек почиње да тражи разлог преваре у себи: где сам погрешио, шта сам лоше урадио, на шта нисам обратио пажњу? Па још у друштву постоји веома учестала традиција да се жртва преваре криви у томе што се десило: «добру жену муж не вара». Међутим, одговара за превару увек онај који вара. Да, могао си нешто да урадиш како не треба, да погрешиш, да не обратиш пажњу на нешто. Нико није идеалан. Али ниси ти прекршио супружничку верност. И управо тај који је преварио, одговара за свој поступак. Треба да то добро упамтите. Управо такво схватање може бити ослонац који помаже да савладате невољу, да не утонете у осећај кривице, срамоте и да не направите нове грешке.
Протојереј Феодор Бородин: Циљ Божјег попуштања, о чему смо разговарали, управо је у томе да човек почне да тражи те одговоре. Због чега или ради чега? Шта треба да исправим код себе? Клајву Луису, познатом хришћанском писцу, припадају чувене речи: «Бог говори са човеком шапатом љубави, ако он не чује, онда гласом савести, ако и тад не чује, онда виче кроз мегафон патње». То јест, дешава се да Господ мора да дозволи нашу патњу, ако Он не може другачије да добије нашу пажњу. Али питање «зашто је то дошло у мој живот?» не треба да се сведе само на питање «зашто сам добио ту казну?». Као прво, да ли је то казна? Ако јесте, због чега? Али много важније је питање «зашто?». Шта треба да научим и да променим у свом животу? Шта код мене толико не одговара Богу да је дозволио да се ова невоља деси?
Треба тражити одговоре. Треба да схватите себе. Ако се човек никад није исповедао, то је прави тренутак да трезно погледа себе и да покуша да схвати своје грешке и да се покаје. Ако те обузимају ти тешки осећаји – љутња, жудња за осветом, онда треба да се молиш Богу да ти помогне да не утонеш у том црном стању.
― Превара руши односе између мужа и жене. Шта се дешава у духовном плану?
Протојереј Феодор Бородин: Човек који је преварио, то је човек који је омогућио свој пад. И ако он то не схвата као проблем, ако се одмах не каје у вези са тим, онда се његова личност деформира. Постоји богословски појам «метаноја», то јест, промена свести, буквално «промена ума», која се дешава код човека после кајања због тога што је учињено. То је стање када понављање греха, који је учинио човек, постаје за њега немогуће. Човек се мења. Пад је супротни метаноји процес. Када су човеку прихватљиве све те смицалице, гадости, подлости које пре нису биле део његовог духовног живота. Те промене су толико јаке да скоро увек оштећена страна каже да више нема смисла да разговарају, да људи престају да схватају једно друго, да говоре на различитим језицима.
Са тачке гледишта Цркве, супружничка превара – прељуба – страшнији је грех од блуда, то јест, развратног живота човека који није у браку. Ако то човек себи дозвољава, онда он губи разумевање љубави и прекида односе са Богом. Он издаје супруга или супругу коју му је дао Господ, и на тај начин одбија Господа. Ако је такав човек уцрквљен, али се не каје због тог греха, онда му је забрањено да се причести. А то значи да он напушта Цркву.
Шта је уопште хришћански брак? То је спој њега и ње на свим нивоима личности: телесном, душевном и духовном. Хришћанин је целомудрен. Сада ми смањујемо значење те речи до телесне чистоће, али она заправо значи много више – то је целовита мудрост. Када целовит човек воли целовитог човека, он не може да воли срце једне жене, а тело друге. Зато што воли је целу, на свим нивоима њеног бића. Он чува верност својој жени пре брака, чак ако је још не познаје, јер та која ће бити његова изабраница већ негде хода по овој земљи, треба само да је сретне, а до тог сусрета треба да сачува себе целовита. А после када се оно деси, да чува верност у браку до последњег дана.
Нажалост, развратан пре брака човек ће, највероватније, варати. Не одмах, него некад. Јер та страст нигде не нестаје, него се неко време акцентира на супрузи, а ако се он са њом не бори (а нико се обично и не бори – обрнуто, она се сматра као знак успешности човека, његове снаге), онда ће она, наравно, победити.
― Може ли и треба ли опраштати ономе ко је преварио?
Протојереј Феодор Бородин: Хајде да погледамо у огледало и да питамо Господа, треба ли нама опраштати? Сви ми стално тражимо код Господа опроштај. И Бог у одговор на нашу искрену молбу опрашта нам, какве год да видимо себе у огледалу.
Разлика је у томе, каје ли се човек искренно или говори «Умукни, ја те издржавам, а ако будеш пустила глас – оставићу те без пара. Сви тако живе и ја ћу тако живети». Онда, наравно, нема смисла опраштати или не опраштати, јер не можеш живети с таквим човеком. Као што не можеш живети са отвореним прозорима кад је напољу -40 степени: колико год да загреваш собу, смрзнућеш се. Када муж изјављује да си сама крива, да не пазиш на свој изглед, да ниси више занимљива после рођења шестог детета, да га не разумеш, док га ево тамо друге разумеју, онда, наравно, треба да одете.
А дешава се и да човек падне, па се одмах каје. Он сам себе грди и презире због тога, то јест, код њега се врши покајање, онда оштећена страна може да се потруди да опрости.
Александар Ткаченко: Знате, дешавају се случајне преваре, као у већ споменутом филму «Љубав и голубови», на пример. Када се, на пример, «мало ограничен» мушкарац нађе у околностима на које није навикао и свиди му се нека туђа жена, а после искренно не схвата шта му је то требало. Разуме се, жени нимало није лако због тога, превара је превара, она изазива много боли. Али ако ти волиш човека, а он воли тебе, онда има разлога да се озбиљно размисли, да ли си спреман да раскинеш са њим због преваре? То је веома осетљиво питање, те зато ту не може бити никаквих универзалних решења или препорука. Треба размишљати, слушати своје срце, причати о ситуацији са свештеником, са психологом, молити се Богу да да правилно схватање да не погрешите приликом доношења толико важне одлуке.
― Ако се супружник, који је преварио, покајао, а други му је опростио, могуће ли је да се односи потпуно обнове? Или њихова заједница више није мала Црква?
Протојереј Феодор Бородин: Наравно, то је могуће. Поготово ако тај човек редовно посећује цркву, ако се он каје. Али иако рана може зарасти, остаће ожиљак. Свеједно ће бити последица. Супружничка превара има веома страшан и погубан утицај. Није случајно да ако погледамо пророчанске књиге Старог Завета, блуд и прељуба су скоро увек облик издаје Бога. Издаја од стране богоизбраног народа или појединог човека. Човек мора да воли Бога, а уместо тога се спојио са неким идолом. Исто и у породици: веровао си у љубав, а испоставља се да најближи човек није знао шта је то љубав. То јако боли.
Али док постоји породица и док се супружници труде да је чувају, она не престаје да буде мала Црква. То стоји ако говоримо о венчанном браку. Венчање је Света тајна која нам је остала од раја. То је небеска Света тајна коју људи не могу сами да створе, али коју морају да чувају. Ако се у цркви нико не моли, онда је то музеј. Извршила се света тајна – сада је обавезна заједничка молитва, и она мора да буде посебно јака у тешка за породицу времена.
Дешава се да и оштећен супружник треба да размисли, где ли то он није био у праву. Наравно, разлози преваре су само у души оног ко је преварио, али постоје и неки поводи који побуђују те разлоге и омогућавају њихово испољавање. Треба се потрудити да не дајете те поводе: да будете пажљиви, учтиви, тактични, да поштујете супружника. Када је у породици неслога, непријатељ увек предлаже неког споља, са киме ће, на први поглед, све бити другачије, ко ће разумевати и поштовати. Када жена може да се издере или да удари крпом, то су ти поводи који провоцирају разлоге, који се налазе код човека унутра, који ескалирају до преваре. Наравно, могуће је и да обновите односе. Као хришћани, ми верујемо да се уз Божју помоћ људски грехови опраштају и исцељују се. Зато ако оштећена страна одлучује да опрости, треба се потрудити да стварно опростите, да примите човека и да му помогнете да савлада себе.
― Може ли му се веровати? Шта ако понови своју издају?
Александар Ткаченко: Можете да му верујете. Али само у том случају ако је кајање искренно и спојено са одлучном намером да се превара не понови. Иначе постоји ризик да се породични живот претвори у бесконачан низ превара и кајања, у које верујеш. Међутим, има људи који су толико везани за свог супружника, да су спремни да праштају све, само да би тај човек остао са њима. И тако живе у таквој атмосфери неверства цео живот. Шта да се ради, свако за себе сам одлучује. Али такав живот, наравно, оставља траг на психи. Такав «стални опроштај» се плаћа властитом оценом својих вредности, сталном бригом, очекивањем још једне преваре и мноштвом стресних емоција, које као резултат могу изазвати развој тешких болести психосоматског спектра.
― Има ли смисла да чуваш породицу ако више нема поверења? Треба ли чувати породицу само ради деце? Шта ако је жена у безизлазној ситуацији (нема смештаја, посла, помоћи, а она чува дете)?
Протојереј Феодор Бородин: Ја бих пре изабрао да живим напољу, него са човеком који преварио и наставља да вара. Сматрам да је то најстрашније, то ће просто убити душу – и његову, и њену. То нема никакве везе са хришћанском љубављу. То је просто животињско искоришћавање. Не треба трпети ради деце. Живећи у лажи, постаћете потпуно изопачене личности. Треба одлучити и отићи. Треба да се ослоните на Тога Ко никад неће преварити и издати, на Господа Исуса Христа. У Цркви има веома много жена које су дошле до вере након што су се разочарале у браку, кад су их издали. Има и страшних прича, на пример, када је муж издао док је она била у породилишту. Или она се породила, а он ју је оставио са бебом и запретио да ће је убити ако затражи алиментацију. И свим пријатељима је рекао колико је он добар – извукао се и не плаћа алиментацију. То је његово дете, а њему је драго што га чак не издржава. Какво је то чудовиште? Таквог правог егоисту чека усамљена старост, као да је све около спаљено, неће му ни мува долетети на руку, ето такву ће имати усамљену старост.
Александар Ткаченко: Чувати породицу само ради деце је сумњива одлука. Кључна реч је «само». Ако више нема никаквог другог смисла у чувању породице, ако деца расту у атмосфери одсуства љубави и поверења између тате и маме, онда ће ту она имати мало користи. За квалитетан развој детету су потребни здравији односи између родитеља. Мама и тата треба да науче да воле једно друго, ако већ чувају породицу ради деце. Несрећни родитељи не могу имати срећну децу.
Изгубљено поверење се може обновити. Ако су, наравно, обе стране спремне да раде на томе. Али, нажалост, није то увек могуће. Чак ако супружник, који је преварио, потпуно се покајао, код другог супружника се може појавити јако искушење да се и даље љути да манипулише и сваком приликом подсећа на превару. Опраштати није лако, то исто треба умети, ако имате намеру да опростите. Понекад се не ради о поверењу, него о боли, које има толико много, да уопште није јасно како наставити живот даље. Хоћеш да имаш поверења, али не можеш га поново стећи. У таквом случају је потребна помоћ стручњака.
По мом мишљењу, увек има смисла сачувати породицу. Али се наравно дешава да више нема ништа за сачувати. Одавно нема никакве породице, људи просто живе заједно због навике. Нема ни љубави, нити пажње, нити заједничких интересовања. И ево преваре која руши сву ту устаљену слику привидног благостања и која показује празнину таквих односа. То није само губљење поверења. То је схватање да нисте ипак успели да направите породицу. Може се просто развести јер, како сам већ рекао, више нема шта да се ту сачува. Али може, схвативши да нисте успели да направите породицу, да покушете да је правите од тог тренутка, од тренутка кад је превара показала неуверљивост таквих односа. То није лак пут и не одговара он сваком брачном пару. Али је он могућ тамо где су оба супружника спремни и желе да крену тим путем.
― Тема нашег интервјуа је «Како пребродити превару?» Да ли је то питање исправно? Да ли је то рана која се може излечити или је то траума која ће остати током целога живота?
Александар Ткаченко: Било коју рану, било коју трауму можемо излечити ако постоји жеља и одлучна намера да се то уради. Али, нажалост, нема свако ту намеру и ту жељу. Дешава се да се људи заглаве у својој патњи месецима или чак годинама. Ако се то догодило, боље је да се обратите специјалисти-психологу и заједно са њим да пронађете зашто никако не успевате да отпустите ту бол коју су вам некад нанели. Често се дешава да се иза те ране због преваре крије друга, коју су вам у детињству нанели мама или тата, који због неког разлога нису пружали свом детету довољно љубави и прихватања. После је та траума из детињства била потиснута у подсвест, а у ситуацији супружничке преваре се опет испољила и осећања због ње су се пренеле на оног ко је преварио. Тако може да делује у души и нека породична прича из живота рода. На пример, деда је некад преварио бабу, а она је извршила самоубиство. За маму је то била страшна трагедија и она је много причала о томе својој кћери. И она је запамтила да је превара смрт, и да се не може живети после ње. А после је она порасла, удала се и сама је постала жртва мужеве преваре. Наравно, ту ће бити тешке и непредвидиве последице. Али, понављам, све се то може излечити. Потребна је само жеља.
― Како да наставите да живите? Како расположити себе за даљи живот?
Протојереј Феодор Бородин: Са Христом. Само тако. Христ је тврђава на коју се ми ослањамо и треба да почнете сасвим другачији молитвени живот, да постанете вешти у разговору са Богом.
Ако имате децу, треба да испуњавате своје родитељске обавезе. Веома честа грешка је када после мужеве издаје жена не даје мужу да се види са децом. А то је веома тешко за децу. И ако дете расте не видећи се са оцем, то јест, фактички без оца, оно ће трпети већу штету него кад би отац, чак и у таквом духовном стању, видео се са њим. Само родитељи треба да се договоре да не коментаришу једно друго. Да не коментаришу и да не осуђују. Треба дозвољавати комуницирање, ако неко од супружника не представља претњу за дете, ако није алкохоличар или наркоман. Свеједно је то рођени човек, може се рећи и половина света, док је дете мало.
Александар Ткаченко: Најважније је да наставите да живите. Још не знајући, како, давећи се у боли или скаменивши се од туге, али живети. Одлучно поставити себе на место и држати се те одлуке без икаквог образложења. Зато што се у таквим тренуцима живот згади. Али чак ако је превара крај односа, онда то није крај живота. Одлучи да живиш.
Како – то ћеш схватити после, кад стекнеш ресурсе за размишљање о томе. Главно је да се схватиш да имаш будућност без обзира на све. И да ћеш имати у њој много радости, нових открића и добрих људи. Свет је пун љубави, подлост једног човека заклања ту љубав само због тога што је преварио најближи. У том смислу превара личи на огромног одвратног паука које је запосео цео свет. А заправо он само виси превише близу. Зато само се склони и врати животу реалну величину.
Олга Дмитријева
Аутори чланка: Бородин Фјодор, протојереј; Дмитријева Олга; Ткаченко Александар, психолог