Празник Христова Крштења је одређен као успомена на јеванђељски догађај (Мт 3:13-17, Лк 3:31-22) како је Христ дошао на обалу реке Јордан и замолио о крштењу пророка Јована Крститеља.
Јован Крститељ
Зато историја Крштења и Богојављења почиње одласком на служење Јована Крститеља, који је по мајчиној линији био рођак Господа (у сродству су били Дева Марија и мајка пророка Јелисавета).
Пре свог јављања људима, пророк Јован се подвизивао у пустињи, где је имао строг живот — носио је грубу одећу од длаке камиле, није пио вино, хранио се само дивљим медом и акридама (врста великих скакаваца које традиционално сматрају као храну аскета). Када је напунио 30 година, Јован је изашао на проповед, где је позвао народ Израела да се покаје због својих грехова (пре свега због идолопоклонства) и да се крсти у водама реке Јордан у знак покајања. Али главно на шта је он позивао људе — то је да буду спремни за долазак обећаног од стране Бога Месије. Тако служење пророка Јована је била припрема за служење Господа Исуса Христа — управо због тога га зову Претеча Господа.
Како нам саопштава Свето Писмо, у тај тренутак кад је Јован крстио људе у Јордану, туда је дошао и Господ. Јеванђеље по Јовану каже да се место, где се то десило, зове Витанија (Јн 1:28). Видећи Спаситеља, који је дошао на реку, Јован Претеча је рекао свим људима, који су тад били са њим: «Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!» (Јн 1:29). Тим речима је он прорицао истинску предодређеност Исуса Христа — да страда за грехове света, као и указао на Његову Божанствену природу и скоро спасење људи.
Зашто се крстио Исус Христ?
Христ је дошао до Јордана да би се крстио од руке пророка, као и сви остали који су дошли. Зашто је било неопходно да се крсти Господ, који је био оваплоћени Бог и није имао на Себи греха? Тој жељи Исуса Христа се зачудио и сам Јован Крститељ који Га је питао: «Ти би требало мене да крстиш, а долазиш мени?» (Мт 3:14). На то је Спаситељ одговорио ово: «Остави сада то, јер и тако морамо испунити сваку правду». (Мт 3:15). У тим речима Христа могу се подстаћи неколико важних момената:
као прво, Исус Христ, као рођени у средини изабраног народа, морао је да испуни сав закон који је био дат људима од стране Бога, то јест, да реализује у Себи сав Стари Завет; у ширем смислу — само да се води вољом Божјом.
као друго, немајући ниједног греха, Господ узима на себе све грехове света, и тако чинећи Крштење почетком свог искупитељског крсног пута.
као треће, Крштење у Јордану је постало знак да се приблизило спасење човека и Царство Небеско, како су прорицали старозаветни пророци. Сада су свој корак усусрет морали да учине сами људи.
После одговора Господа Јован Га је крстио у водама Јордана путем умивања и полагања руку. У старом Израелу умивање текућом водом је био знак очишћења од учињеног греха, одрицања греха, обећања да ће се почети нов живот. Управо због тога пророк Јован је крстио људе на тај начин.
«Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи»
У тај тренутак када се Христ помолио и почео да излази из воде, десио се чудесни догађај — у видљивим и приступачним за схватање облицима људима се јавило све Свето Тројство: Бог Отац у облику гласа са небеса, која су се отворила, Бог Свети Дух у облику голуба, а Бог Син је већ био јављен у личности Исуса Христа.
Глас Бога Оца је објавио испуњење старозаветног обећања о доласку у свет Месије: «Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи» (Мт 3:17). Ове речи је цео свет чекао од тренутка одласка првих људи — Адама и Еве — из раја. Оне су означавале да је Онај, Ко је био обећан од стране Бога, већ дошао у свет и сада одлази на Своје служење.
Није случајан и облик голуба у облику којег је на Исуса Христа сишао Бог Свети Дух. Можда је то било везано са тим да је са времена праведног Ноја голуб био симбол помирења, између осталог и Бога и човека. Тако, то је био видљив знак да се од овог тренутка Бог коначно измирио са човечанством и настало је време да се људи врате свом Творцу.
Аутор чланка: Милов Сергеј