У историји човечанства било је много предсказања у којима се тврдило да ће се Други Христов Долазак догодити ускоро, а нека су чак предвиђала тачан датум. Али Други Долазак се још увек није догодио. Када га заправо очекиваати? Одговоре на ово и друга честа питања о Другом Доласку можете прочитати у нашем тексту.
По чему се Други Долазак Исуса Христа принципијелно разликује од првог?
Први Христов долазак на овај свет догодио се пре око 2000 година и описан је у Јеванђељу. Тада је Христос дошао да спасе све људе од смрти, греха и ђавола. Ради тога је људима дао заповести, учио их како да их извршавају, основао Цркву, открио Своје Царство, учинио многа чуда. И, што је најважније, примио је невину смрт за искупљење људских грехова, након чега је васкрсао и узнео се Богу Оцу у људском телу, отварајући тако пут у Царство Небеско за свакога ко жели да Га следи.
Други пут ће Христос доћи на земљу да оконча све зло које се сачувало у свету и које често односи победу над добрим. Он ће судити свим људима – и сваком појединачно, и целим народима. Притом ће се сав свет преобразити: мртви ће васкрснути, а они који су били верни Господу ући ће у вечни и блажени живот.
Зашто Господ није све то учинио одмах, кад је дошао на земљу? Зашто је била потребна пауза?
Као што Свето Писмо каже, догађаји последњих времена одлажу се све док Цркви не приступи пун број незнабожаца (Рим 11:25), односно оних који су одгајани ван хришћанске вере. Само Бог зна који је то „пун број“, али то су сви људи који имају и најмању прилику да Га упознају и заволе. „Апостол жели… да каже да ће пагански свет у целини (при чему он не обраћа пажњу на појединце) ући у Цркву Христову“, тумачи ово место професор Санкт – Петербуршке духовне академије Александар Павлович Лопухин (1852-1904).
Свет стоји дотле, докле год земља даје Богу светитеље из свих народа. Али, када сви народи чују Јеванђеље и буду у стању да се, на овај или онај начин, одреде у односу на Христа, свет ће доћи до свог краја.
Како ће изгледати Други Долазак?
Пре две хиљаде година Христос се појавио на земљи као смирен и кротак човек – у очима људи Он није личио на Цара Неба и земље. Али Христос ће се вратити на земљу у слави, као Господ и Судија. Биће немогуће не приметити Његов Други Долазак: Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој. (Лк 17: 24). Свети апостол Јован Богослов говори о томе овако: Ено, иде с облацима, и угледаће га свако око, и који га прободоше; и заплакаће за њим сва кољена земаљска (Откр 1: 7). Христос ће доћи у пратњи војске анђела, сешће на Престо као Цар и судити свим народима, одвајајући спасене од оних који ће погинути: о томе је Сам говорио у причи о Страшном суду (Мт 25:31-46). И пред Господа ће стати не само живи, већ и они који су давно умрли и који ће пред сами Страшни суд васкрснути: И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по дјелима својима. (Откр 20:13).
Када ће се догодити Други Долазак?
Одговор је исти као и на питање о дану наше физичке смрти. Знамо само једно: дан свршетка овог света (као и нашег живота) једном ће доћи. Али не знамо када. Имамо само неке индиректне знаке који указују на његово приближавање. У Цркву ће ући последњи народи који ће пожелети да се крсте; апостол Павле је претпостављао да међу њима могу бити и Јевреји: део Израиља је делимично већ отврднуо, а кад уђе пун број незнабожаца, тако ће се сав Израиљ спасити (Рим 11:25-26). Након тога, у целом свету ће постепено долазити до захлађење вере: Али Син Човјечији када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи? (Лк 18: 8); и на крају ће људи изгубити последње остатке љубави једни према другима: И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих (Мт 24:12). Даљи опстанак таквог света очигледно више неће имати никаквог смисла.
Иако су први хришћани који су живели у I-II веку очекивали да ће се Господ вратити на земљу врло брзо, још за њиховог живота, многе Његове приче које метафорички приказују долазак Царства Небеског (о квасцу, о зрну горушичином, о кукољу) указују на то да ће проћи значајно време између првог и другог доласка. У историји цркве су се више пута појављивала, најчешће као резултат неких природних или социјалних катастрофа, очекивања блиског краја света, али нису била оправдана.
Господ је упозорио да се Његов Други Долазак неће догодити на врхунцу општег напетог ишчекивања, већ напротив, у атмосфери неке поспаности и духовне раслабљености: А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше. (Мт 25:5).
Али Сам Христос је рекао: Овај нараштај неће проћи… док не угледа Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом! Како разумети ове речи?
Оне се могу разумети на различите начине. Свети оци, чија тумачења за хришћане имају највећи ауторитет, по правилу сматрају да под „нараштајем овим“ Господ не мисли на генерацију људи који су тада живели, већ на своје следбенике који никада неће у потпуности нестати. „Он говори … о вернима“, тумачи Свети Јован Златоуст. Нараштај се не дефинише само према времену, већ и према религији и начину живота, као што, на пример, читамо: Ово је род оних који траже Господа, који траже лице Бога Јаковљева. (Пс 23:6).
А наш блиски савременик, преподобни Јустин (Поповић) је скретао пажњу на то да је ове речи Господ изговорио, помињући истовремено два догађаја — уништење Јерусалима од стране Римљана (које се догодило 70. године, дакле, још за живота многих апостола) и крај људске историје. Он је говорио истовремено о једном и другом, имајући у виду да ће крах Јерусалима умногоме постати слика краја света. Стога се и реч „нараштај/род“ овде користи у два смисла, према тумачењу преподобног Јустина: у уском смислу то су Спаситељеви савременици, а у ширем – наследници апостола, „који ће кроз Цркву живети до краја света, јер представљају бесмртни хришћански род“.
Која је главна грешка оних који су више пута „предвиђали“ сасвим скори Други Христов Долазак?
Они су заборавили јасне Христове речи: А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац Мој сам. (Мт 24:36). И још: Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти (Дап 1:7). Људи који покушавају да некако израчунају тачан датум краја света очигледно противурече Господњим речима.
А ипак, може ли се догодити да ми за живота дочекамо Христов Долазак?
Могуће је да ћемо га дочекати. Али у сваком случају ћемо бити сведоци овог догађаја, било да смо у том тренутку живи, било да се већ нађемо изван тела. Господ је обећао да ће у дан Свог Другог Доласка васкрснути све мртве: Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн 5:28-29).
Хришћани би у сваком тренутку требало да буду спремни да се сретну са Господом и положе Му рачун. То је Његова заповест нама: Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи (Мт 25:13).
Свест о пролазности овог света, његовој привремености, о безначајности свих његових искушења и мука у поређењу са предстојећим вечним животом са Богом, важан је део хришћанског погледа на живот.
Како ће свет изгледати након Другог Доласка?
Тешко нам је да замислимо пуноћу радости и блаженства живота будућег века. Али Свето Писмо нам ипак понешто открива. У том свету више неће бити зла и греха, бола и туге. Као што свети Јован Богослов каже, И Бог ће отрти сваку сузу од очију њиховијех [хришћана који су трпели мучење у земаљском животу – прим. ред.], и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође (Отк 21:4).
Наступиће свеопшти и вечни мир, о коме је 700 година пре Христа објавио пророк Исаија:
И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их. И крава и медведица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во. И дете које сиса играће се над рупом аспидином, и дете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске. Неће удити ни потирати на свој светој гори Мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно. (Ис 11: 6-9)
Да ли ће сви људи ући у овај свет будућег века?
Једно је јасно: Бог је тај Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1. Тим 2:4). Међутим, у царству Божјем – Царству љубави – принуда је незамислива и нико се у њега не може увести мимо своје воље. Само од нас зависи да ли ћемо се обратити Господу нашем Исусу Христу са покајањем и вером, да ли ћемо се присајединити Његовој Цркви, или не. Врата Царства су отворена за све, али ако одбијемо да уђемо у њега, остаћемо са друге стране тих врата. И ту има један врло важан детаљ! Током Другог Доласка биће прекасно за доношење такве одлуке. Свако од нас ће се наћи на позицији оног избора који је раније начинио.
А какви ће бити људи након Другог доласка? Како ће изгледати?
Наша тела ће бити попут тела васкрслог Христа Који је могао несметано да пролази кроз закључана врата, да се истовремено појављује на различитим местима и пред различитим људима (не као дух, већ у људском телу!), Коме више није била потребна храна као извор енергије (али је, притом, могао да једе заједно са апостолима), Који је могао да мења Свој спољашњи изглед, тако да Га нису одмах препознавали… И, што је најважније, наша тела ће постати „непропадљива“, односно неуништива, неће бити подложна болестима, повредама, смрти. И биће неизрециво лепа.
Као што свети апостол Павле каже: Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави. Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили (1 Кор 15:41-43).
Можда се Христос већ вратио, а ми нисмо приметили?
То је потпуно искључено. Други Долазак ће бити догађај космичких размера који би било немогуће игнорисати, чак и ако бисмо то желели. Сетимо се још једном да Сам Господ говори о томе: Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој (Лк 17:24).
Сви људи који су икада себе издавали за Христа, несумњиво су преваранти на које Господ директно упозорава у Јеванђељу: Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране. Ето вам казах унапријед. Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте. Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега. (Мт 24:23-27).
Повратак Господа у слави и лику Цара света, опште васкрсење мртвих, суђење народима – све ће то бити очигледно и неће изазвати ни најмању сумњу ни код верника, ни код неверника. Управо стога ће у том тренутку бити касно да се постане верник, јер ће се све обелоданити. Господ очекује од нас подвиг вере, али овај подвиг се може постићи тек пре Његовог Другог Доласка.
Аутор чланка: Цуканов Игор, ђакон