Нека чудеса Арханђела Михаила сачувало је старинско предање, друга су се десила сасвим недавно – не могу се ни набројати сва. Навешћемо само нека, која показују да Посланик Божји Михаило у сва времена не оставља оне ко воли Господа.
Чудо Арханђела Михаила у Хони
То се чудо десило у 4. веку, када су пагани намислили да поруше цркву посвећену Арханђелу Михаилу. Они су успели да споје корита двеју река да би јак ток воде уништио храм. Али се у пресудан моменат појавио небески заштитник, ударио је копљем у стену и у њој се направила пукотина кроз коју је вода отишла. У част тог чудесног догађаја у црквеном календару 6. (19.) октобра обележава се празник.
icons.pstgu.ru
Значајно је да се спасени храм такође појавио као резултат чуда које је јавио Арханђео. Према предању, сам Михаило се јавио једном пагану да му каже како његова кћер може излечити немоћу. Испунивши све речено и добивши оно шта је молио, отац је поверовао у Јединог Бога и у знак захвалности је саградио цркву.
Чудо Арханђела Михаила у Риму
Године 590. у Италији је харала епидемија куге која је однела живот Римског Папе Пелагија II. На његово место је био изабран светитељ Григорије Велики Двојеслов. Он је позивао одолевати страшну невољу покајањем и обраћањем Богу, вршио је молебне и сам је предводио ходочашћа. За време једног од њих је он видео изнад куполе величанственог маузолеја цара Адријана Арханђела Михаила, који је ставио свој мач у корице. Светитељ је схватио тај гест као знак да су молбе Римљана услишане. Ускоро се епидемија заиста завршила. Фигура арханђела и дан данас украшава древни маузолеј, напомињајући о чуду, а сам маузолеј је данас познат под називом «замак Светог Анђела».
Чудо у Дохијару
У 11. веку један младић је сазнао где је сакривено благо и хтео је да нађено благо жртвује за уређивање светогорског манасира Дохијар. Заједно са њим до скровишта су кренули неколико монаха, код којих, чим су видели благо, појавила се таква жудња за богатством, да су одлучили да убију младића, а да благо узму себи. Они су га бацили у море са каменом на врату. Али усред таласа се одједном појавили Арханђео Михаило и анђео Чувар (Арханђео Гаврило, према другој верзији), који су одмах пренели унесрећеног у дохијарску цркву.
Благо је било враћено манастиру. Младић је постао монах, игуман, а после је постао познат као прослављени светац Варнава Дохијарски.
У 13. веку арханђели су учинили још једно чудо у Дохијару. Кад су монаси страдали од недостатка питке воде и тражили су какав било извор у близини, небески помоћници су показали место за бунар са најчистијом водом на територији манастира.
Чудо у Великом Новгороду
На самом почетку пролећа 1238. године татарско-монголска војска на челу са каном Батијем је скоро дошла до Великог Новгорода. Али одједном је неочекивано кренула у супротном правцу. Историчари се и данас расправљају, шта је проузроковало такву чудну одлуку: поплашили су се пролећне беспутице, променили су планове?.. Одговор, који је некад давно дао преподобни Пафнутије Боровски, може се наћи у Волоколамском патерику. Светац је пренео својим ученицима породично предање (као што се зна, био је праунук баскака који се покрстио): Велики Новгород је заштитио сам Арханђео Михаило. Када је касније Батиј видео његов облик на зиду једног кијевског храма, признао је: «Он ми је забранио да нападам Велики Новгород».
Јављење Арханђела Михаила за време Тројицке опседе
У Смутно време Тројице-Сергијева лавра, која је тад била важан религијски центар, петнаест месеци је била опседнута. Од почетка опседе је било јасно да је стање безнадежно. Пољско-литванска војска, која је подржавала Лжедмитрија II, била је спремна у јуришу да освоји манастир. Године 1608. на празник Сабора свих Небеских Снага — 8. (21.) новембра — била је паљба по храму где је било вечерње богослужење. Топовска ђулад су повредила врата, пробила иконе, укључујући и икону Арханђела Михаила. Уз топовску тутњаву су се људи молили и плакали. Али за време певања стихира празника архимандрит Јоасаф, будући свештеномученик, видео је Арханђела Михаила. Његово лице је сјало, у рукама је држао скиптар, претио је непријатељима речима: «ускоро ће вам се Свемоћни Бог осветити». То није било једино чудесно јављање небеских заштитника браниоцима Лавре. Али управо Арханђео Михаило је показао на самом почетку опседе да не треба губити наду. После тога је манастир више од једне године држао опседу и непријатељи га нису освојили.
Мандамадоска чудеса Арханђела Михаила
На острву Лесбос у месту Мандамадос постоји манастир Арханђела Михаила, у који се многи паломници труде да дођу да се моле. Прво познато чудо које је овде јавио Арханђео, десило се, према предању, у 9. (према другој верзији, у 15.) веку. Манастир се нашао у рукама пирата (или непријатеља-иновераца). Они су убили све монахе осим једног, који је успео да се сакрије, али су нашли и њега. Кад су освајачи били спремни да га растргну, зауставио их је суров анђео, који се одједном појавио. Младић је преживео, сахранио је убијене монахе, а од глине, која је упила њихову крв, направио је облик свог спасиоца Арханђела Михаила.
Дивно рељефно дело се и сада налази у манастиру, а људи и даља добијају помоћ Божјег посланика. Монаси сакупљају и чувају те приче: војник, који је чудом преживео наоружани сукоб за време кипарског конфликта 1963. године; дечак, код кога на тешкој хируршкој операцији је присуствовао небески помоћник; породица, која пред иконом Арханђела није само успела да измоли код Господа здравље за једног члана породице, већ је успела да врати другог члана из секте ка Христу; и још много других.
Чудеса Арханђела Михаила за време Великог Отаџбинског рата
Сачувано је доста успомена о чудесним случајевима спасења од неминовне смрти за време Великог Отаџбинског рата. Неретко је упомоћ долазио управо Арханђео Михаило.
У једном Иркутском издању је била објављена прича директора Кујтунског завичајног музеја Људмиле Шамонине о деди-ветерану. Жена му је ушила на унутрашњој страни кошуље, близу срца, иконицу Михаила Арханђела. Метак није погодио свети лик, већ прошао мало испод – деда је преживео. Та иконица, заливена крвљу, после се дуго чувала у породици као успомена о чудесној помоћи небеског заштитника.
Монахиња Лукина (Полишчук), која је сама за време рата била пилот, спомињала је 1985. године разговор са пилотом, Херојем Совјетског Савеза Михаилом Девјатајевим. Фебруара 8. 1945. године он је заједно са групом другара побегао из немачког концлогора заузетим авионом-бомбардером. Четрдесет година након тог зачуђујућег догађаја он је признао да му је помогао да се усуди на тај поступак анђео, који се повремено појављивао поред њега, и који га је пратио цео тај важан дан. Према речима Девјатајева, говорио је: «Ти си Михаил, и ја сам Михаил» – и помогао је заробљеницима да учине такво, како је рекао пилот у својој књизи, «бекство из пакла».
Чудесно излечење игуманије
Начелница Леушинске женске општине мајка Таисија (Солопова), сређујћи живот повереног манастира, суочавала се са многим тешкоћама, неправдом и клеветом. Све је то довело до тога да је 1883. године са четрдесет година доживела мождани удар, после чега је неколико месеци била парализована. Према њеним успоменама, подигла се на ноге после посете Арханђела Михаила. После дугог боравка у болници она је морала да се врати у Леушино, али на путу се њено здравствено стање погоршало. Целу ноћ је монахиња провела у мучној несаници, и у очају је плакала и није могла ни сузе да обрише руком. Одједном се пред њом појавио анђео са иконом у рукама и после кратког разговора благословио ју је: «Иди са Богом у манастир, Арханђео ће бити са тобом». Искушеница која је пратила парализовану мајку Таисију, била је јако зачуђена кад она, која је пре тога дуго лежала, сама је устала, обукла се, умила се и истог дана села у воз и отишла у свој манастир, који је ускоро просперирао. Игуманија Таисија је признала после овог чуда: «Веровала сам да ме прати сам Арханђео, и било ми је лако у души».
Текст је припремило уредништво часописа «Фома»