Фебруара 6. и јуна 6. Црква слави дан сећања на свету блажену Ксенију Петроградску. Света блажена Ксенија је рођена у првој половини 18. века. Њен муж, дворски појац и пуковник, Андреј Фјодорович Петров, је изненада преминуо, након чега је Ксенија Григорјевна са својих 26 година остала удовица…
Поделивши своју имовину, света Ксенија је изабрала за себе тежак пут јуродивости Христа ради. Облачивши мужевљево одело она је почела да убеђује све да Андреј Фјодорович није умро, него да је умрла његова супруга, Ксенија Григорјевна, и од тада се одазивала искључиво на мужевљево име.
Сталног пребивалишта Ксенија није имала. Најчешће је она цео дан лутала по Петербуршкој сторони (рејон Санкт Петербурга), где су у то време живели небогати људи. Преко ноћи, она је одлазила у поље и у клечећој молитви боравила тамо до свитања, какво год да је било време.
Ксенијини неразумљиви говори и чудно одело су давали разлог злим људима да јој се ругају. Али постепено су најосетљивији хришћани почели примећивати да Ксенија није просто глупи просјак, већ има у њој нешто посебно. Милостињу коју су јој нудили није примала од свакога, већ од добрих и срдачних људи. Увек узимајући само једну копејку Ксенија ју је одмах давали истим просјацима каква је била и она сама.
Једном, радници, који су градили цркву на Смоленском гробљу, су приметили да сваке ноћи неко носи на горњи део цркве гомиле цигала. Зачуђени радници су решили да сазнају ко је тај бесплатни и неуморни радник. Испоставило се да је цигле носила блажена Ксенија.
Због великих подвига и стрпљивости Господ је прославио своју одабраницу још за време њеног живота. Чак и они, код којих је она свраћала или код којих је јела храну, били су срећни и успешни у својим пословима. И трговци, и кочијаши — сви су се трудили да јој учине неку услугу, а посебно благостање је било код неког коме је блажена Ксенија сама давала нешто.
Блажена Ксенија је провела у подвигу своје јуродивости око 45 година и преминула је на почетку 19. века. Сахранили су је на Смоленском гробљу у Петербургу, где је она раније помагала у изградњи цркве. Касније је на гробу блажене Ксеније била изграђена капела, у коју и дан данас долазе многи њени поштоваоци.
Текст је припремљен од стране редакције часописа “Фома”
Слике Јекатерине Гаврилове.