Октобра 14. Црква слави дан сећања на Покров Пресвете Богородице. Овај празник је везан са чудом залагања Богородице приликом напада пагана на Цариград.
У старо дома главни ослонац православља је била престоница Византијског царства Константинопољ. Словени су га звали Цариград. Често су паганске војске насртале на град и опседали га. У разна времена то су били Авари, Арапи, Руси. Тад су се грађани страствено молили Небеској Царици и она је помагала да спаси град од најезде. Тако се дешавало неколико пута.
За време једног таквог напада у Цариграду је живео један веома благочастиви човек – јуродивац Андреј. Заједно са другим грађанима је дошао на молебан у Влахернском храму. Усред ноћи, у мраку, Андреј Јуродивац је видео изнад храма Пречисту Богородицу, која је ишла по небу у пратњи анђела и светаца. Од ње се ширио небески сјај.
Богородица је почела да се моли о снисходљивости према хришћанима, којима је претило разарање и погибија. После је она скинула са себе огњени Покров, који је сијао као муње, и распрострела га је изнад људи који су се молили у храму. За неко време Богородица и њен Покров су постали невидљиви, али благодат која се ширила од њих, остала је у граду.
Непријатељска војска се повукла од Константинопоља. Јављање Богородице и њеног Покрова је био знак залагања небеских сила за хришћански народ.
У 12. веку свети благоверни кнез Андреј Богољубски прославио се посебним поштовањем Пречисте Богородице. Он је донео из Јужне Русије на север, у град Владимир, чудотворну икону Богородице. Кнез је градио храмове у Њену славу. Наредио је и да се велико слави тај дан кад је Богородица спасила Константинопољ од пагана. У Русији су заволели нови празник.
Велики кнез Андреј је наредио да се изгради на реци Нерли, недалеко од његове резиденције у Богољубову, камени храм у име Покрова Пресвете Богородице. Храм су изградили на прелепом брежуљку изнад воде.
Древна царственост прешла је у 14. веку са Владимира на Москву. А Москва је наследила од Владимира посебно поштовање Богородице. Почели су да је сматрају небеским заштитником Московске земље. Испред икона Пресвете Богородице московски правители су се молили клечући пре одласка у најопасније походе. Зато у Москви и околини има толико много храмова и манастира који су освећени у име Покрова Пречисте.
Цртежи Јекатерине Гаврилове
Текст је спремила редакција часописа «Фома»