Оболела сам од астме са 40 година. Постала сам инвалид 2. групе. То се десило кад сам три пута доживела упалу плућа. Радила сам на аутоматизацији механизама за пречишћавање, и три пута сам излазила да радим не завршивши лечење.
Добила сам јаке нападе гушења, али пошто сам се бавила спортом и имала јака плућа, лекари дуго нису могли да схвате да имам астму – говорили су да имам бронхитис са елементима астме».
Астма је била тешка. Једва сам ходала и нисам могла да донесем кући чак векну хлеба. Напади су били веома чести, звала сам хитну. Давали су ми инјекцију, а када то није помагало, онда су ме возили у болницу. Али сам наставила да се надам чуду.
Када су 1996. године у Москву донели мошти исцелитеља Пантелејмона, ја и већ покојни отац Фјодор Соколов из храма Преображења отидосмо у Шереметјево да сачекамо њих и Патријарха Алексија II.
Били смо у близини моштију, свако се молио за своје болести. После сам ишла у све манастире и храмове куда су носили те мошти, целивала сам их и молила за помоћ.
Осетила сам се боље. Хитну више нисам звала и нисам више ниједном лежала у болници. Наравно, болест није потпуно нестала, али се захваљујем исцелитељу Пантелејмону што је сад лакша. Успевам са инхалаторима, брже ходам, трчим – чак стижем да дотрчим до аутобуса кад видим да касним, носим тешке торбе.
Била сам после више пута близу моштију исцелитеља. Обавезно сам долазила да их целивам кад су их доносили у Москву. Верујте му, помаже.
Ти догађаји су ме поставили пред озбиљна питања о томе, како и ради чега живим. Питала сам себе: пошто сам сад здрава и имам снаге, зашто да не помажем људима?
И раније сам долазила у храм и покушавала сам да не будем равнодушна према невољама других људи, али тад сам одлучила: чим ме је Господ помиловао и ослободио ме те озбиљне болести, онда ћу да Му посветим своје време.
Отишла сам да радим у Дечји интернат, постала сам старија милосрдна сестра и радила сам тамо 15 година све до његовог затварања. Уз помоћ молитви исцелитељу Пантелејмону, ја и данас могу доћи у храм и учествовати у послу сестара.
***
У новембру (2020. године – Примедба редакције) Валентина Георгијевна пуни 80. годину, али она и данас наставља своје служење као сестра – помаже милосрдним сестрама групе «Преображење» при московском храму Преображења у Тушину.
Текст је припремила Анастасија Бавинова
Аутор чланка: Сабљина (Бавинова) Анастасија