главни редактор часописа «Гордост нације»
За време моје трудноће мој муж је скоро сваког дана ишао у храм да запали свеће Николи Угоднику: то је био његов омиљени светац. Ксенија се и родила 19. децембра, на дан Светог Николе.
Са 5 година ћерка је оболела од хроничног пијелонефритиса. Прогнозе лекара су биле неутешне – била је потребна велика количина новца за лечење, а новца је једва било довољно за текуће трошкове. Искрено да кажем, моје стање је било потиштено: губила сам вољу и нисам знала коме да се обратим за помоћ. Али у души сам била сигурна да ће светитељ Никола обавезно помоћи. Не знам заправо, чему сам се надала у том тренутку. Можда сам очекивала да ће нам светац подметнути кроз прозор џак са златом, како је он то за време свог живота радио онима, којима је то било потребно. Али се испоставило да у 21. веку свеци поступају модерније.
Био је обичан дан кад се у нашем стану чуо телефонски позив. Мушки глас је тражио неку непознату жену. «Погрешили сте број» – рекла сам и нагло спустила слушалицу. Након неколико секунди се позив поновио: мушкарац није одустајао и опет је тражио да добије жену чије име никад нисам чула пре. Овог пута сам оштрије одговорила и замолила да нам више не досађује: није ми било до тога у том тренутку. Али то зачудо није помогло: мушкарац је назвао трећи пут са неочекиваном понудом: «Веома лепо говорите: јасно изражавате своје мисли, а имате јако леп и мелодичан глас. Тражимо нове раднике. Да ли бисте хтели да проверите своје снаге у осигуравајућем бизнису?»
Кад сам чула последње речи, нисам могла да издржим: са пуно емоција сам испричала како сам пре седам година склопила инвестициони уговор са швајцарском осигуравајућом компанијом која је након неколико година просто нестала. Какво могу после тога да имам мишљење о осигуравајућим компанијама?! Мушкарац је питао назив те компаније и неочекивано је рекао: «Та компанија постоји и чак просперира, само је променила локацију – запишите њихову нову адресу и телефон».
Од чуђења сам изгубила дар говора, јер кад нисам могла да добијем преко телефона осигуравајућу компанију, била сам сигурна да је то била превара. Била је 2001. година, интернет још није био развијен те зато нисам имала где да нађем информације о пресељењу компаније. Међутим, улагање је било у доларима, курс доллара је после дефолта 1998. године порастао пет пута, а кад додамо и камату за тих 7 година, биће прилична количина новца… «То је немогуће!» — помислила сам. «Не, то је управо оно што је морало да се деси: светитељ Никола нас није оставио без своје помоћи!» — била је моја друга мисао одмах иза прве.
Све се потврдило: кад сам назвала осигуравајућу компанију на њихов нови број, уверила сам се да могу да добијем све моје паре са каматом, то сам одмах и урадила. За седам година та количина се толико повећала да је било сасвим довољно за лечење ћерке.
Спомињући све оно што се десило, и даље се чудим: човек је неколико пута погрешио број, после га је нешто натерало да ми предложи посао и све то само да ми каже где могу да добијем новац. Нимало не сумњам да ми је то управо светитељ Никола послао тог мушкарца.
После тог догађаја светитељ Никола ми је постао веома близак пријатељ. У који год храм да дођем, налазим његову икону и сваки пут му се обраћам као рођеном човеку који зна о мени све, који ће ме увек разумети и помоћи.
Од тада сам се више пута уверила да су чудеса сасвим природан део нашег живота ако имамо веру, добро расположење и ако се трудимо да одбијемо негативне мисли. Господ ће увек наћи начин да нас «добије».
Текст је припремила Викторија Кашекова
Аутор чланка: Кашекова Викторија