У августу – четрнаестог, деветнаестог и двадесет деветог – у храмовима се врши освећење плодова нове жетве. У народном календару сваки од ових дана се назива Спас. Какав је то обичај, одакле је дошао и којих догађаја се Црква сећа у те дане?
Шта уопште значи Спас?
Спас је скраћени облик речи Спаситељ, тако се назива Исус Христос, Син Божји, Који је избавио људе из ропства греха, даровао целом човечанству могућност спасења душе и вечног живота. Народни називи празника указују на њихову везу са Спаситељем. На пример, 14. августа се слави изношење Часног Животворног Крста Господњег, 19. августа – Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, а 29. августа – Пренос Нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа из Едесе у Константинопољ.
Изношење Часног Крста… Није баш најјасније о чему се ради?
Празник је утврђен у Константинопољу, где се раније чувао део Крста на којем је распет Исус Христос. Једном годишње, првог дана августа (14. по новом календару), када су људи због врућине посебно патили од ширења различитих инфекција, свечано би га износили из царске ризнице у храму Свете Софије. Затим би током наредне две недеље Крст носили по граду и пред њим служили молебне. Празник је прешао у Руску цркву из византијске традиције, након примања хришћанства у Русији.
А Преображење?
На овај празник се сећамо еванђељског догађаја, када је, током молитве на гори Тавор, Исус Христос показао своју Небеску славу тројици апостола: Петру, Јакову и Јовану. Његова одећа и лице су просијали неземаљском светлошћу, преобразили су се. Ово чудесно откровење Своје небеске славе Господ је учинио да укрепи дух ученика и њихову веру, уочи предстојећих искушења.
Икона која је пренесена из Едесе у Константинопољ, нестала је током заузимања Константинопоља од стране крсташа. Ова икона је једна од најранијих верзија оне која је сачувана само на фрескама из 12 в. icons.pstgu.ru
Трећи Спас – о каквом нерукотворном образу је реч?
Према предању, овај Образ је Христос поклонио цару Авгару из Едесе. Образ (лик Христов) се сам појавио на пешкиру којим је Спаситељ обрисао Своје Лице након умивања. У X веку Образ је пребачена из Едесе, која се налазила у непријатељском исламском окружењу, у Константинопољ.
Али, ако већ постоје црквени називи празника, одакле долазе ови „називи намирница“ у њима?
Они су повезани са древном црквеном традицијом освећења плодова нове жетве. На Медни Спас се у цркви освећује нови мед, на Јабучни – прве јабуке, а на Орахов – орашасти плодови. Ови плодови сазревају управо у то време. А као дани за освећење изабрани су посебно поштовани празници црквеног календара у августу, када су људи настојали да обавезно дођу у цркву.
А шта је уопште традиција освећења плодова? Да ли у Библији постоји нешто о томе?
Да. Пракса освећења плодова нове жетве потиче од обичаја да се Богу, као Господару Неба и земље, доносе први плодови и домаће животиње. Првине од првога рода земље своје донеси у кућу Господа Бога својега, читамо у Књизи Изласка (23:19). Штавише, према Старом Завету, Јевреји нису смели да једу плодове жетве, пре него што се први плодови принесу Богу. А хљеба, ни зрна пржена, ни зрна у класу, немојте јести до онога дана када принесете жртву Богу својему: то да вам је вјечна уредба од кољена до кољена свијем становима вашим (Лев. 23:14).
Живим у граду, не узгајам јабуке, не правим мед, нити сакупљам орашасте плодове. Зашто бих их онда освећивао?
Да, првобитно је смисао традиције освећења плодова био управо у томе што су то били плодови који су се узгајали сопственим рукама. Људи су их доносили у храм у знак захвалности Богу што је благословио њихов труд. И данас, када су парохијани већином становници градова, освећење плодова је само благочестива традиција. Па ипак, одржавање ове традиције је природно за сваког хришћанина, без обзира на његову професију и пребивалиште. Јер је њена суштина у захвалности Богу за Његову милост према људима, за све дарове које им је послао.
Моја бака 14. август није називала Медни спас, већ Маков. Да ли се мак такође освећује на овај дан?
Ово је пример чудесног комбиновања у црквеном календару. Маков Спас се назива тако, јер у тај дан црква поштује свету браћу мученике Макавеје са њиховом мајком Соломијом, а то, осим фонетске сличности, нема никакве везе са маком. Али и мак цвета баш у то време. Дакле, иако то није директно повезано, уобичајено је да се на Маков Спас освећују и букети од трава и мака.
Да ли је истина да нико не сме јести јабуке пре Јабучног Спаса?
Најкраћи одговор је – не, црква то не забрањује. А ако ћемо детаљније – ширење представе о некој општој забрани повезано је са типично руским особеностима. Напросто, некада давно, када на тржишту није било таквог обиља воћа, у Русији су управо јабуке доспевале пред Преображење. А још у Типикону, књизи која одређује поредак црквеног устава и који је формиран на Блиском Истоку, постоји забрана да се једе грожђе пре празника Преображења, али и то је важило искључиво за монахе. Смисао ове забране је остваривање неписаног правила: „Најпре Богу, затим нама“ и подсећање на то Ко је прави Господар Универзума. У Русији је ова монашка забрана, везана за грожђе, пренесена на јабуке као уобичајено сезонско воће.
Аутори чланка: Кегелес Филип, Мурзин Евгениј, свештеник