Јован Крститељ заузима веома значајно место у црквеној традицији. Историјом његовог рођења почиње јеванђелско причање; о њему често говори Христ у Својим говорима; њему су посвећени многи храмови, манастири па чак и градови. Али зашто је то тако?
Рубрика: Публикације
Једно од распрострањених значења речи ’грех’ у грчком језику је промашај, грешка. Реч ‘блуд’ такође није непристојна, није увредљива – њен смисао и значење је – да је човек у заблуди. У чему су промашај и заблуда, који су, верујем, присутни овде, када је реч о некој врсти „легитимног“, морално оправданог предбрачног секса?
У Књизи Постање постоји прича о Јаковљевој визији лестви које су стајале на земљи и својим врхом одлазиле у небо. У чему је пророчки смисао сна и како се он открива у Новом Завету? У пројекту часописа „Фома“ – „Како се Стари Завет наставља у Новом“ – размотрићемо ову тему.
Рођен сам у северној Шведској, у граду Умео. То је град на реци Умелвен, недалеко од њеног ушћа у Ботнијски залив. Отац је градио путеве, мајка је радила у прихватилишту за злостављане жене. А кад сам напунио три године, родитељи су се преселили на мало острво, саградили кућу и сваког лета би се тамо окупљала наша велика породица — сви наши рођаци и пријатељи.
Када се поведе разговар о смрти, већину људи најчешће обузме мрачно расположење. Савремено друштво се панично плаши смрти. Али у хришћанству је однос према овом феномену потпуно другачији него у секуларној средини.
Првог дана по Божићу Црква прославља Сабор Пресвете Богородице, сећање на праведног Јосифа и апостола Јакова познатог као „брат Господњи“, који је водио прву хришћанску заједницу у Јерусалиму и који је, према црквеном предању, био син праведног Јосифа. Чиме се овај апостол прославио? Шта знамо о осталим члановима породице у којој се родио Христос?
Већ више година се воде расправе око делатности Руске Православне Цркве за време Великог Отаџбинског рата. Састављено је у вези са тим немало митова, неки су састављени злонамерно, неки – несвесно, због незнања. Уочи 70-годишњице Победе покушали смо критички да прегледамо главне митове.
Волим изнова да читам класику коју сам давно прочитао, у детињству или у младости. Недавно сам поново прочитао роман Михаила Јевграфовича Салтикова-Шчедрина „Господа Головљови“.
У августу – четрнаестог, деветнаестог и двадесет деветог – у храмовима се врши освећење плодова нове жетве. У народном календару сваки од ових дана се назива Спас. Какав је то обичај, одакле је дошао и којих догађаја се Црква сећа у те дане?
„То је љубав!“ тако се зове специјални пројекат часописа „Фома“, у ком се свештеници и њихове супруге сећају тренутка који је заувек преокренуо њихов живот.