Зашто је већина образованог друштва категорички одбијала да прихвати оца Јована? Па та чувена руска интелигенција је страствено и грчевито трагала за истином, за идеалом, жудела за правдом, за општом срећом… Зашто је баш отац Јован противуречио свим њеним принципима?
Рубрика: Основе Православља
На дан преподобног Серафима Саровског нудимо читаоцима текст писца-историчара Николаја Лисовог. Mада датира из 2003. године, текст је и данас актуелан, јер су искуство живота и светост преподобног Серафима утицали на сваког од нас.
Светитељ Игњатије Брјанчанинов (18071867) један је од најзначајнијих, најсјајнијихих, понекад чак и најконтрадикторнијих мислилаца и богослова XIX века. Био је “духовни аристократа”, конзервативац, човек који је читавог живота био потпуно сам, трагично изван стварности свог времена. О његовој богословској и друштвеној мисли, о епохи у којој се одвијала судбина овог светитеља, „Тома“ је разговарао са доктором теологије, деканом Богословског факултета ПСТГУ свештеником Павлом Хондзинским.
“Моја супруга и ја смо тада живели у Њујорку, радио сам као новинар, писао колумне и имао приступ такозваном високом друштву. Видео сам колико мало шансе имају савремени хришћани да неко озбиљно схвати њихову веру. У медијским и аристократским круговима Њујорка сви су третирали хришћанство као нешто одавно застарело”, присећа се наш саговорник. Посвећени католик, након што је почео да осветљава тему сексуалних скандала у католичкој цркви, преживео је најдубљу кризу вере и… прешао у православље. Међутим, главни разлог радикалних промена у свом животу он не види у поступцима других људи, већ у себи самом. О том разлогу и разговарамо са Родом Дрејером.
Децембра 1945. године, када архиепископу Луки доделили медаљу “За самопрегоран рад током Великог Отаџбинског рата 1941-1945. године”, на честитке председника Тамбовског обласног извршног одбора владика је одговорио: “Вратио сам живот и здравље стотинама, а можда и хиљадама рањених и вероватно бих помогао још многим, да ме нисте ухапсили без разлога и не вукосте 11 година по затворима и не прогањасте. Ето колико времена је изгубљено и колико људи није спасено, и то не мојом вољом”.
Ми не знамо толико много о Богу. Да, за то време које обухвата историја Цркве формиране су читаве школе и смерови богословске идеје, написане хиљаде књига, стечено веома разноврсно искуство духовног живота. Али, у дашње време, још увек можемо рећи шта то Бог није, него ко Он стварно јесте.
Празник Христова Крштења је одређен као успомена на јеванђељски догађај (Мт 3:13-17, Лк 3:31-22) како је Христ дошао на обалу реке Јордан и замолио о крштењу пророка Јована Крститеља.