У многим храмовима молитвенике посматра веома необичан лик Спаситеља – он као да је нацртан на правоугаоном комаду белог платна који или придржавају анђели, или сам лебди у ваздуху. Такав лик се традиционално назива „Спас Нерукотворени“.
Рубрика: Основе Православља
Једном, кад сам био студент Духовне академије, питао сам српског јеромонаха, строгог аскету и испосника, који је регуларно служио код нас у Пјатницком подворју, постоји ли нека разлика између руског и спрског православља?
Неверни апостол – тако се најчешће назива Тома, један од дванаест најближих Христових ученика. У Јеванђељима се о њему мало говори, буквално неколико речи, али је из житија и апокрифа познато да је са проповедањем Христовог Васкрсења он стигао најдаље – до саме Индије, а на путу до тамо је привео Христу читаве народе.
О спасавању жене кроз рађање пише апостол Павле у првој посланици Тимотеју, где износи правила благочестивости мушкараца и жена. Апостол тврди да жени није дозвољено да влада над мужем, а као аргумент наводи поредак стварања људи и околности пада у грех: Јер је Адам саздан први, затим Ева: И Адам се не превари а жена, преварена, постаде преступница; Али ће се спасти рађањем дјеце, ако остану у вјери и љубави и у светињи са честитошћу. (1 Тим 2:13-15).
У Православној Цркви има много светаца: једни су живели првих векова после Рођења Христа, други су скоро наши савременици. Једни су били за време живота угледни и богати, други су били сиромашни, има међу њима монаха и људи са много деце, научника и неписмених.
Шта треба да знате о светој тајни Крштења, како да се спремите за њега и шта ће вам бити потребно у храму осим детета – погледајте у «Слајдовима».
„Он би са сваким човеком разговарао тако, као да у том тренутку за њега више нико на свету не постоји.“
Јован Крститељ заузима веома значајно место у црквеној традицији. Историјом његовог рођења почиње јеванђелско причање; о њему често говори Христ у Својим говорима; њему су посвећени многи храмови, манастири па чак и градови. Али зашто је то тако?
Када се поведе разговар о смрти, већину људи најчешће обузме мрачно расположење. Савремено друштво се панично плаши смрти. Али у хришћанству је однос према овом феномену потпуно другачији него у секуларној средини.
„Не могу да волим непријатеље“, често чујем од верујућих људи. И сâм то могу рећи за себе. Са горчином и стидом. Горчина и стид су отуда што добро знам: непријатеље треба волети.