У књизи Постање описује се како се Господ у виду тројице путника јавио праведнику Авраму у равници Мамријској: зашто црква у овом догађају види потврду учења о Светој Тројици? Како се ова прича одразила у Новом Завету? У пројекту часописа „Тома“ „Како се Стари Завет наставља у Новом“ тражимо одговоре на ова питања.
O каквој причи се ради?
Аврам је имао скоро стотину година када се збио овај невероватни догађај. Једном је он седео крај свог шатора у равници Мамријској. Изненада се пред њим у даљини појавише тројица путника. Гостољубиви Аврам им потрча у сусрет, поклони се и позва их код себе. Притом се из неког разлога тројици путника обратио као да је пред собом видео само једног: Господе! ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге свога.
Мало детаљније о овом сусрету
Једног врелог дана, док се одмарао под мамријским храстом крај свог шатора, Аврам је изненада угледао тројицу путника који су стајали подаље од њега. Како је био срдачан и гостољубив човек, Аврам им одмах потрча у сусрет, поклони се до земље и рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом. И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега… (1 Мој 18:3-5). Путници прихватише Аврамов позив и уђоше под кров гостољубивог домаћина.
За трпезом један од странаца рече Авраму: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина (1 Мој 18:10). Аврам се већ био досетио да је, у виду ове тројице путника, примио Самог Бога, али се његова жена Сара, чувши ове речи, насмеја, јер је већ била стара, и пророчанство јој се учинило невероватним. Сара је помислила: Пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар. Тада је тајанствени свевидећи гост прозрео Сарину неверицу и рекао: Има ли што тешко Господу? (1 Мој 18:14). Занимљиво је да овог путника, након што је обећао да ће Сара родити дете, Свето Писмо назива Господом: Тада рече Господ Авраму: Што се смије Сара (1 Мој 18: 13).
Након што су посетили Аврама, путници кренуше даље. Аврам је пошао да их испрати, и успут је наставио разговор са гостима. У том разговору Господ потврђује Свој благослов Авраму, изговара пророчанство о рођењу Спаситеља свих народа међу Аврамовим потомцима и указује на то да је Аврамова мисија да буде пример истинског богопоштовања и да одгаја чељад у праведности и побожности: А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити, Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи? Јер знам да ће заповједити синовима својима и дому својему након себе да се држе путова Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао (1 Мој 18:17-19).
Како се одражава ова прича у Новом Завету?
Треба одмах рећи да се реч „Тројица“ ниједном не помиње ни у Старом, ни у Новом Завету. Овај појам је настао у првим вековима историје Цркве, постао је догма и почео да се користи за описивање Бога, Који је Један по Својој природи, али постоји у Три Лица, или ипостаси: Оца, Сина и Светог Духа.
Међутим, упркос томе што термина „Тројица“ у Светом Писму нема, Нови Завет садржи доста места на којима се указује да је Бог – Бог Отац, Бог Син, Који се на земљи оваплотио у лику човека Исуса, и Бог Дух Свети. Тако на крају Јеванђеља по Матеју Исус шаље ученике да крсте све народе у име Оца и Сина и Светог Духа (Мт 28:19), а у Делима Светих апостола Свети Дух даје упутства: А док они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дјело на које сам их позвао (Дап 13:2). На Тројединог Бога указује и благослов апостола Павла, који је касније унесен у текст Божанствене Литургије: благодат Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога Оца, и заједништво Светог Духа са свима вама (2 Кор 13:13). На основу ових и других сведочења Светог Писма, Црква је формулисала учење о Тројици.
Већ знамо да Стари Завет представља припрему за Нови. Знамо да све истине које су добиле своје право духовно откровење у јеванђељској благовести имају своје праобразе у старозаветној историји. Није изузетак ни новозаветно откровење о Богу као Тројици. Већ на самом почетку књиге Постање, пре но што ће створити човека, Бог се обраћа Самоме Себи у множини: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми (1 Мој 1:26), а затим још једном, након пада људи у грех: Ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло (1 Мој 3:22). И наравно, најупечатљивији праобраз Тројице је јављање Господа Авраму у лику тројице путника. Већ у раном хришћанском периоду ово јављање се посматра као указивање на тројичност Бога. Кључни моменти су наизменична множина и једнина: тројични број путника и Аврамово обраћање њима као једноме. “Аврам, који радо прима путнике намернике, који је веран Богу, неуморан у молитви, ревносан у служењу, видео је слику Тројице и умножио гостопримство благочестивошћу, примајући Тројицу, али поклањајући се Једном. Он разликује лица, али их назива Јединим Господом и, одајући почаст Тројици, означава једну Силу“, писао је светитељ Амвросије Медиолански.
Једино о чему су свети оци дискутовали јесте ко се тачно јавио Авраму у виду тројице путника. У том смислу постоје три тачке гледишта:
- Авраму се јавио Син Божији са два анђела;
- Авраму су дошла три анђела кроз које је Бог открио Себе као Тројицу;
- Аврам је видео јављање Сâме Свете Тројице.
У овим различитим мишљењима нема противуречности, она само одражавају историјски развој богословске мисли у разумевању онога што се тачно догодило под Мамријским храстом. Међутим, с обзиром на то да се у светоотачком богословљу свако јављање Бога у Старом Завету традиционално сматрало јављањем Сина Божијег, Коме је било суђено да се касније оваплоти у људском лику, највероватнијим се могу сматрати прве две претпоставке.
Јављање тројице путника Авраму послужило је као основа за иконографску композицију „Аврамово гостопримство“, у коју су, поред фигура анђела, укључени Аврам и Сара и њихове слуге које кољу теле и припремају ручак. У руском иконопису ова старозаветна епизода је нашла свој одраз у најпознатијој икони Свете Тројице преподобног Андреја Рубљова. На њој нема Аврама и Саре, ту су само Три Анђела који седе за трпезом.
Шта за нас значи ова веза између Старог и Новог Завета?
Поред тога што представља наговештај Божијег тројединства, које је у потпуности откривено у Новом Завету, Аврамова прича нас подсећа на важност гостопримства и љубави према ближњима. Апостол Павле је веровао да у почетку Аврам није тачно знао ко му је дошао. Он је осећао присуство Божије, али је знаке пажње дошљацима указивао као људима, путницима намерницима, гостима које му је Бог послао. Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле – пише апостол Павле у посланици Јеврејима (Јев 13:2). Због свог гостопримства и милосрђа Аврам се удостојио да прими Сâмог Господа.
О томе да су управо милосрђе и љубав према људима главни критеријуми по којима ће се одређивати судбина сваког човека након Другог Доласка, сведочи Сам Исус Христос у причи о Другом Доласку. Обраћајући се праведницима који стоје с Његове десне стране, Господ каже: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме (Мт 25:34-36). А затим, видевши њихову недоумицу, објашњава: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт 25:40).
„У овом земаљском животу“, пише светитељ Амвросије Медиолански, „сви смо путници, јер овде имамо само привремено обитавалиште и журно се селимо. И ако се испостави да смо сурови или равнодушни према примању путника намерника, онда морамо пазити да нам на крају нашег животног пута не буде ускраћено уточиште светих“.
Аутори чланка: Листопад Анастасија, Мурзин Евгениј, свештеник